Samoca ili usamljenost?

Nalazim se u predelu parka u kome sam imala prilike da prolazim svaki dan. Ali danas se nesto promenilo, danas moze doci neko da mi kaze da je moje vreme odredjeno. I odjednom, taj park pored koga sam prolazila svaki dan zurno i ne azurno postao je bitan. Znate zasto? Jer sada nemam vise priliku da budem u njemu svaki dan, doslo je vreme izolacije. Jos malo ce zvoniti sirene kao u ratu da moramo svi svojim kucama i da vas upitam nesto? Kako se danas vi osecate? Da li ste tuzni ili besni ili ste mozda cak postali depresivni? Pogledajte oko sebe... Pitam vas da li ste sami ili ste usamljeni? Sada kada mozete najvise vremena da provedete sa svojom porodicom da li shvatate koliko niste sami? Imali ste ih i tada ali ste se nekako osecali usamljeno zar ne? Ili kao ja na primer, oko mene su uvek bili neki prolazni ljudi nikada nisam bila sama a sada... kada svi oni odu svojim kucama shvatim da sam bez svoje porodice koja je jako daleko vrlo usamljena. Zbog ovih stvari nemojte zuriti previse, nadjite vremena da danas pokupite jedan osmeh ili da dobijete jedan zagrljaj , zastanite pored drveta u sumi i zahvalite mu na kiseoniku, zahvalite zemlji kojom koracate jer je danas mirna i nije se desio jos jedan zemljotres. Okrenite se malo oko sebe i videcete da uopste niste sami a opet... mozete napraviti da se u dusi osecate jako usamljeno... Razmislite o tome... Ja cu veceras pogledati u nebo i zahvaliti se svim zvezdama koje nas gledaju i pomolicu se za sve ljude,i dalje imamo tako krasan krov. I da ne trebaju da nam salju teska vremena da bi umeli da prepoznamo lepotu i da bi je cenili... Zatvorite oci, poslusajte lepu melodiju i neka lepota zivota pocne gde go

d da se nalazite