Sta je hrana i kako joj pristupamo?

U cilju produbljenja same svesti o tome sta je hrana prvo bih naglasila neke osnovne informacije koje svi znaju. Hrana spada u egzensticijalnu vrstu necega sto postoji za svako zivo bice. Zavisno od toga koji organizam je u pitanju ( mi ovde govorimo o ljudskom bicu) postoje razne vrste hrane koje unosimo u orgamizam. Svaka vrsta je predodredjena za neku funkciju u nasem organizmu tako da je vrlo pozeljno da unosimo vrlo razlicite sastojke u nas orgamizam. Medjutim, sa obzirom da se ovim problemom bave nutricionisti necemo konkretno pricati o tome kakva vasa ishrana treba da izgleda. Prvo, zato sto je to individualna stvar, a drugo jer ja nisam nutricionista. Gde bih zelela da usmerim onda vasu paznju? Pa na psiholoski deo zadovoljavanja ove egzistencijalne potrebe. Kako pristupamo hrani? Prvo, pristipamo tako da moramo da je imamo. Drugo, naucili smo da biramo sta cemo da jedemo. Zasto? Zato sto je marketinski trik koji ce proizvod postati najpopularniji na trzistu i samim tim nudi nam se vise mogucnosti. Ovaj vid sistema utice na vasu psihu kao majka na dete. Kako? Ako dete zna odnosno nauceno je da ce majka da ugodi svakoj njegovoj zelji ono ce traziti jos odnosno nesto sto jos nije dobilo a zna da moze. Kada jedete nesto sto vam se svidelo trazicete jos, ne obracajuci paznju na to koliko takve kalorije uticu na vase zdravlje. Ono sto vam je ukusno je vise stetno za vas organizam, a ono sto je zdravije je manje ukusno. Stoga, vi kao individua mozete da napravite odabir sta zelite da jedete iako to mozda nije najzdravije. Imajuci u vidu ovu informacijj, proizvodjaci su iskoristili vase " slabosti" kao opciju za zaradjivanje mnogo vise novca. Setili su se aditiva na primer. Ako u samu zemlju stavite aditiv postace vam lep ukus. Zasto su to uradili? Uradili su pre svega da bi proizvodnja porasla, da biste kupovali vise i da ne biste mogli da odolite proizvodu. Ali ako hrani pristupate sa psiholoskog aspekta( sto se moze postici vezbom) odnosno da se ukine covekova hedonisticka potreba da uziva u hrani jer hrana sluzi da prezivite, da ne budete gladni a ne da jedete i kada za to vas organizam nema potrebu. Ovim marketingom svet je poceo da se bavi pre mnogo godina, pa takp u SAD imate najveci primer gojaznih ljudi. Unistavajuci ljudsko zdravlje stvorili su novo zanimanje " nutricionista". Ko je nutricionista? Specijalista koji treba da upravlja vasom ishranom? Da se zamislimo jos malo? Pa ne, on upravlja vasim mozgom a ne vi. On vam govori sta smete a sta ne smete da jedete. Sasvim je prirodno da neko ne voli odredjenu vrstu hrane, jednostavno ne prija mu. Ali ako pratite potraznju vaseg organizma, kada vam se nesto jede i zasto vam se nesto jede. Pocnite prema hrani da se odnosite drugacije, odnosite se kao da je nema dovoljno za sve i jedite onoliko da zadovoljite svoju osnovnu potrebu gladi. A ostalo, ostavite po strani za kasnije... setite se ima mnogo ljudi na planeti koji su stvarno gladni. Ostavite po strani za njih, a vama ostaje zadrzavanje vaseg zdravlja i opste stabilnosti organizma. Nemojte navikavati organizam na halapljivost jer cete tako da se odnosite i prema drugim stvarima u zivotu. Naucite biti skromni. Skromnost je vrlina. A skromnim ljudima retko nesto da fali. Pojedite sad ovakav jedan sendvic ali ako zelite jos nesto ostavite za posle ili za nekog drugog. I zapitajte se, da li ste stvarno toliko gladni koliko jedete? I drugo glavno pitanje: koji je sadrzaj onoga sto jedete? Koje ce biti posledica? Razmislite o tome: mozete uneti manje stetnih kalorija i nahraniti nekog drugog. Prijatno!